doiSerbia

Uloga glukagonu sličnog peptida-jedan (GLP-1) u regulaciji sekrecije insulina

Radosavljević Tatjana (Institut za patološku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta, Beograd)
Todorović Vera N. (Institut za medicinska istraživanja, Beograd)
Šikić Branka (Institut za patološku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta, Beograd)

Izneta su najsavremenija saznanja o glavnom inkretinu-hormonu - GLP-1 posebno o ulozi ovog hormona u regulaciji sekrecije insulina. Najpotentniji glukoinkretin-hormon, GLP-1, stimuliše sekreciju insulina zavisnu od nivoa glikoze i pri euglikemiji, odnosno GLP-1 igra glavnu ulogu u enteroinsulinskoj osovini. Poznato je da GLP-1 "dozvoljava", u aktivaciji glikoze, da se poveća sekrecija insulina iz beta-ćelija, odnosno GLP-1 može "opremiti" beta-ćelije da budu glikozno-kompetentne. On stimuliše biosintezu pro-insulina (transkripciju gena za insulin), stimuliše sekreciju insulina a najnovija istraživanja ukazuju da stimuliše proliferaciju i neogenezu beta-ćelija endokrinog pankreasa. Takođe, stimuliše lučenje somato-statina a na alfa-ćelije deluje tako što inhibiše sekreciju glukagona. Međutim nejasno je da li GLP-1 inhibiše sekreciju glukagona neposrednim dejstvom na alfa-ćelije ili poznatim parakrinim efektima inhibicije insulina i somatostatina na alfa-ćelije. On je inhibitor motiliteta i pražnjenja želuca i unosa hrane, tako što izaziva osećaj sitosti. Na jetru, mišiće i masno tkivo ispoljava "insulinomimetsko" dejstvo. Potentan je sekretagog insulina kod zdravih osoba i osoba s dijabetesom melitusom nezavisnim od insulina. Zahvaljujući svojim dejstvima, GLP-1 može imati terapijske prednosti nad aktuelnom terapijom dijabetesa melitusa nezavisnog od insulina.

Keywords: glukagonu sličan peptid-jedan, insulin, inkretin