doiSerbia

Rabdomiosarkomi nazoparanazalne regije

Babac Snežana (Institut za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, Beograd)
Stojičić Gojko (Institut za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, Beograd)
Janošević Ljiljana B. (Institut za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, Beograd)
Janošević Slobodanka B. (Institut za socijalnu medicinu, statistiku i istraživanja u zdravstvu, Medicinskog fakulteta Univerziteta, Beograd)
Nešić Vladimir (Institut za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, Beograd)
Sladoje Radmila (Institut za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, Beograd)

Rabdomiosarkomi nazoparanazalne pegije spadaju među retke maligne bolesti Međutim, oni predstavljaju značajan dijagnostički i terapijski problem. Cilj rada je da prikažemo kliničku kazuistiku rabdomiosarkoma nazoparanazalne regije kod odraslih osoba i dece radi procene mogućnosti savremene dijagnostike i lečenja. Istraživanje je bilo retrospektivno i obuhvatilo je bolesnike s utvrđenim i patohistološki verifikovanim rabdomiosarkomima nazoparanazalne regije, koji su dijagnostikovani i lečeni u Institutu za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, u periodu od 1988. do 2001. godine, a lečenje nastavili u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu. Ukupno je ispitano devet bolesnika, starosti 3-50 godina (medijana 15). Od toga, pet muškaraca i četiri žene. Sedam bolesnika je prethodno bilo hospitalizovano u drugim zdravstvenim ustanovama. Analizovani su sledeći parametri: pol, dobne grupe broj hospitalizacija, simptomi i znaci bolesti, lokalno, regionalno, i udaljeno širenje tumora, prethodna dijagnostika, dijagnostički postupci histopatološki tipovi tumora, način lečenja i ishod bolesti. Kod sedam bolesnika tumor je bio proširen izvan nazoparanazalne regije: kod šest u orbitu, kod pet u epifarinks, kod tri u kranijum, a kod po jednog u pterigopalatinsku jamu i parafarinksni prostor. Samo kod jednog bolesnika bili su zahvaćeni regionalni limfonodusi, a kod jednog su bile udaljene metastaze u kostima. Kod sedmoro naših bolesnika tip tumora bio je embrioni a kod dvoje alveolni tip rabdomiosarkoma. Srednje vreme preživljavanja kod obolele dece bilo je znatno duže (76,3 meseca) nego kod odraslih osoba (11,5 meseci). Terapijski postupak podrazumeva kombinovanu primenu protokola hemioterapije (koji odgovaraju dobnim grupama i stadijumu bolesti) i radioterapije. Radikalno operaciono lečenje primenjuje se samo kada je tumor u svom najpočetnijem stadijumu, a može i u slučajevima zaostalog ili recidivišućeg tumora posle sprovedene hemioterapije odnosno radioterapije.

Keywords: rabdomiosarkomi nazoparanazalne regije, dijagnostika, lečenje